Kategorija: Ljubavna prica
Biti druga zena, ne, ne kao ljubavnica, nego biti druga po redu. Zena iz drugog braka.
Nije lako. Ni malo, verujte.
Neko bi mozda sada rekao da je tema ljubav, a ne drugi brak. Pa da. Tako je. Tema je ljubav.
Moj suprug i ja se beskrajno volimo i to je jedna zaista posebna prica, kao i svaka ljubavna prica. No u cemu je nasa jos posebna? Posebna je zbog dece.
MI nemamo decu. ON ima.
To nisu moja deca, njegova su. Deo njegove duse, a meni je zabranjeno da ih volim.
Naravno, deca imaju majku, hvala Bogu, neka im je jos dugo ziva i zdrava. Ja im nisam majka niti bih to ikada pokusala da budem. Cinjenica je da sam deo njihovog zivota. Zapravo, neizostavni sam deo zivota njihovog tate, pa samim tim sam i deo njihovog zivota.
Moje voljeno bice je otac, covek koji brizno i beskrajno voli svoju decu. Ali…..
Njegova bivsa zena, pa cak i njegovi roditelji smatraju i pokusavaju da se prave da ja ne postojim. Njega deci predstavljaju kao monstruma koji je doveo drugu zenu u njihov zivot. Vidi cuda??? Pa to jos niko uradio nije. Razveo se, izasao iz lose veze i sa drugom zenom zapoceo novi zivot.
Cudan neki covek, zar ne?
Izdrzava i decu i njihovu majku, kupuje sta pozele, zove ih svaki dan po nekoliko puta, ucestvuje u svakom segmentu njihovog zivota….. ali avaj, prokletnik. Ozenio se.
Kako je ovo prica o ljubavi?
Pa lepo, zato sto jeste. Ocekuje se da nestanem, spavam na klupi u parku kada deca posecuju oca. Da ne trpe i ne gledaju drugu zenu koja njihovom ocu zvezde s neba skida, pa tako i njima, za ljubav njihovog oca.
Ljubav majke? Bezuslovna, nezamenjiva, vecna….. ali zanimljiva je ljubav i nesigurnost majke koja se plasi da ce ljubav koju je izgubila od muza, ljubav koja je data svim srcem drugoj zeni, biti izgubljena i u srcima sopstvene dece. Pa se onda ljubav brani i zabranjuje, ta ista brizna majka ucenjuje, preti rodjenoj deci da ce ih se odreci ako pokazu imalo kucnog vaspitanja, bice u velikom problemu cak i ako mi kazu dobar dan.
Razumljivo je da me deca ne vole. Imaju svoju mamu. Mozda im se onako svidjam, jer se trudim, salim, pokusavam da budem drugar, da nekako amortizujem celu situaciju koja im je sigurno teska.
Nikad im lose ucinila ne bih, zasto bih ? To su deca.
Zasto se ljudi plase da ce izgubiti ljubav?
Ljubav nije kolicina koju dobijemo, pa delimo, ovome ovoliko, a onome malo vise, pa dok se ne istrosi. Ljubav je nesto sto raste, oplemenjuje i bogati, dusu, zivot…. cini samu sustinu naseg postojanja. Toliko je razlicitih i neuporedivih ljubavi.
Volim mog supruga posebnom ljubavlju koju imam samo za njega. Volim maju mamu, bas onako kao se majka voli. Volim moju najbolju prijateljicu i kumu koja je nezamenjiva i bitna konstanta u mom zivotu. Volim moje zlatne ribice u akvarijumu. Volim miris ovog grada u kome zivim, narocito rano ujutro, posle par kapi kise….. Volim…. toliko toga volim, mogla bih da nabrajam do sutra, ali nikada nisam primetila da sam umanjila ljubav prema nekome jer sam otkrila neku novu ljubav.
Zasto je zlo voleti decu coveka sa kojim ste u braku ? Pa sta ako nisu moja deca ? Njegova su.
Znate, ja mnogo volim i mog malog komsiju koji mi je sa svojih pet godina na pitanje ‘Zasto ne dodje sa bakom na kafu ?’ odgovorio sa neodoljivim osmehom ‘Pa kako cu, deca ne piju kafu’.
Voleti je jednostavno. Ljudi su komplikovani.
Deca kad posete oca osecaju teskobu, ostane gorak ukus jos dugo vremena. I nekako ispada da smo nas dvoje krivci tome, a zapravo taj otrov koji truje harmoniju koja postoji u nasem domu je otrov koji dolazi od njihove majke. Sada su to deca. Odrastaju, brzo, mnogo brze nego sto zelimo i doci ce dan kad ce se sve te zle reci razbiti o neciju glavu. Drago mi je sto to nece biti moja glava.
Ja volim…. I ne plasim se….. Ljubav me cini snaznom !
Autor: anoniman
Biti druga zena, ne, ne kao ljubavnica, nego biti druga po redu. Zena iz drugog braka.
Nije lako. Ni malo, verujte.
Neko bi mozda sada rekao da je tema ljubav, a ne drugi brak. Pa da. Tako je. Tema je ljubav.
Moj suprug i ja se beskrajno volimo i to je jedna zaista posebna prica, kao i svaka ljubavna prica. No u cemu je nasa jos posebna? Posebna je zbog dece.
MI nemamo decu. ON ima.
To nisu moja deca, njegova su. Deo njegove duse, a meni je zabranjeno da ih volim.
Naravno, deca imaju majku, hvala Bogu, neka im je jos dugo ziva i zdrava. Ja im nisam majka niti bih to ikada pokusala da budem. Cinjenica je da sam deo njihovog zivota. Zapravo, neizostavni sam deo zivota njihovog tate, pa samim tim sam i deo njihovog zivota.
Moje voljeno bice je otac, covek koji brizno i beskrajno voli svoju decu. Ali…..
Njegova bivsa zena, pa cak i njegovi roditelji smatraju i pokusavaju da se prave da ja ne postojim. Njega deci predstavljaju kao monstruma koji je doveo drugu zenu u njihov zivot. Vidi cuda??? Pa to jos niko uradio nije. Razveo se, izasao iz lose veze i sa drugom zenom zapoceo novi zivot.
Cudan neki covek, zar ne?
Izdrzava i decu i njihovu majku, kupuje sta pozele, zove ih svaki dan po nekoliko puta, ucestvuje u svakom segmentu njihovog zivota….. ali avaj, prokletnik. Ozenio se.
Kako je ovo prica o ljubavi?
Pa lepo, zato sto jeste. Ocekuje se da nestanem, spavam na klupi u parku kada deca posecuju oca. Da ne trpe i ne gledaju drugu zenu koja njihovom ocu zvezde s neba skida, pa tako i njima, za ljubav njihovog oca.Ljubav majke? Bezuslovna, nezamenjiva, vecna….. ali zanimljiva je ljubav i nesigurnost majke koja se plasi da ce ljubav koju je izgubila od muza, ljubav koja je data svim srcem drugoj zeni, biti izgubljena i u srcima sopstvene dece. Pa se onda ljubav brani i zabranjuje, ta ista brizna majka ucenjuje, preti rodjenoj deci da ce ih se odreci ako pokazu imalo kucnog vaspitanja, bice u velikom problemu cak i ako mi kazu dobar dan.
Razumljivo je da me deca ne vole. Imaju svoju mamu. Mozda im se onako svidjam, jer se trudim, salim, pokusavam da budem drugar, da nekako amortizujem celu situaciju koja im je sigurno teska.
Nikad im lose ucinila ne bih, zasto bih ? To su deca.
Zasto se ljudi plase da ce izgubiti ljubav?
Ljubav nije kolicina koju dobijemo, pa delimo, ovome ovoliko, a onome malo vise, pa dok se ne istrosi. Ljubav je nesto sto raste, oplemenjuje i bogati, dusu, zivot…. cini samu sustinu naseg postojanja. Toliko je razlicitih i neuporedivih ljubavi.
Volim mog supruga posebnom ljubavlju koju imam samo za njega. Volim maju mamu, bas onako kao se majka voli. Volim moju najbolju prijateljicu i kumu koja je nezamenjiva i bitna konstanta u mom zivotu. Volim moje zlatne ribice u akvarijumu. Volim miris ovog grada u kome zivim, narocito rano ujutro, posle par kapi kise….. Volim…. toliko toga volim, mogla bih da nabrajam do sutra, ali nikada nisam primetila da sam umanjila ljubav prema nekome jer sam otkrila neku novu ljubav.
Zasto je zlo voleti decu coveka sa kojim ste u braku ? Pa sta ako nisu moja deca ? Njegova su.
Znate, ja mnogo volim i mog malog komsiju koji mi je sa svojih pet godina na pitanje ‘Zasto ne dodje sa bakom na kafu ?’ odgovorio sa neodoljivim osmehom ‘Pa kako cu, deca ne piju kafu’.
Voleti je jednostavno. Ljudi su komplikovani.
Deca kad posete oca osecaju teskobu, ostane gorak ukus jos dugo vremena. I nekako ispada da smo nas dvoje krivci tome, a zapravo taj otrov koji truje harmoniju koja postoji u nasem domu je otrov koji dolazi od njihove majke. Sada su to deca. Odrastaju, brzo, mnogo brze nego sto zelimo i doci ce dan kad ce se sve te zle reci razbiti o neciju glavu. Drago mi je sto to nece biti moja glava.
Ja volim…. I ne plasim se….. Ljubav me cini snaznom !
Autor: anoniman
Prica je objavljena u okviru nagradne igre. Procitajte Informacije o nagradnoj igri i druge price.
..................................................................................................................................................................
e-mail:moja_saveta@yahoo.com
skype:doktor SOS
...................................................................................................................................................................
Nema komentara:
Objavi komentar