strah od letenja

Sjedim upravo u avionu. 

Prije tri dana se srusio jedan isti ovakav avion od iste kompanije i svi su poginuli. Ne zna se tacno zasto. Vjerovatno jer je pilot htio da izvrsi samoubistvo i uspio je, i jos sa sobom je poveo u smrt pun avion ljudi. Ali je to stvarno bilo tako, niko jos sigurno ne zna.  „Mozda je ipak bio kvar na avionu?”

 Dok polako ulazimo u avion
gledam ljude, njihove izraze lica. Pitam se da li i oni misle o ovome o cemu ja razmisljam. Niko se ne smije. Najavljuju boarding i polako prilazimo avionu kroz onaj tunnel i tu nas zaustavise. Cekamo pet minuta dok  uniformisani aerodromski radnici ulaze i izlaze vise puta.  

„Da li nesto jos moraju popraviti?  Da li je avion u redu?" prolazi mi kroz glavu.  Dok tako cekamo neki putnici pocinju da se vrpolje.  Stjuardese su ozbiljnih lica.

„Da li se nesto desava?  Ima li razloga za brigu,da li bi mi bilo najbolje da se okrenem i odem odavde? „ Razmisljam dok mi  kroz glavu prolaze slike raskomadanih dijelova tijeka aviona od prije par dana i slika nasmijanog mladica - kopilota. Bas kao sto su i piloti ovog mog aviona.    

„Ako ovako nastavim razmisljati pascu u paniku i ko zna sta jos.  Plasim li se ja to letjeti i imam li razloga  da se plasim?  Naravno da ima..” govorim samoj sebi „pa pao je isti ovakav avion od pouzdane njemacke kompanije . A svi znamo kako su oni ozbiljnih i precizni.”  

 Pogledam kroz prozor. Jedan avion polece, jos par stoji pored, ceka na pocetak polijetanja. Pomislim na onaj ekran sa spiskom letova tog dana i koliko ih samo ima. Kazu da milijarde ljudi koristi ovaj prevoz i da godisnje od avionskih nesreca pogine 1000 ljudi,a u saobracajnim nesrecama preko milion . I cak su izracunali da su veoma veoma male sanse da se pogine u avionskoj nesreci.    

Sve je spremno za polijetanje . Svi cute. Cujem samo zvuk motora . I djeca su utihnula. Osjecam lupanje srca i govorim sebi : „Polako disi i opusti se”.  A i sam kapetan, doduse pomalo uzbudjenim glasom rece da se opustimo i uzivamo u letu.    

„ Da li mi se to samo cini da je i on uzbudjen? Pa normalno je da smo sad svi pomalo uzbudjeni, pa nam se sve cini malo drugacije  nego inace i proglasavamo to opasnim znakom, znakom neceg potencijalno opasnog.” Polako krecemo. „Eh,  ko je izasao, izasao je, ko ide neka mi je sretan put”. 

Stjurdesa kaze da iskjucimo telefone, a ja upravo iskljucujem i sve svoje misli o letenju. Ionako ne mogu uticati na to sta ce biti . „Ako je pilot bolestan covjek i zatvori se u pilotsku kabinu, bar kao psihijatar mogu otici s njim pregovarati”. Ta me misao nasmija. Gasim i telefom i svoje letece misli i polijecemo.

Sletili smo sretno, niko nije aplaudirao nakon sletanja. Svi su i dalje bili ozbiljnih lica i polako su se ljudi razisli svako svojim putem.

I onda jos nakon svega razmisljam sta jos da vam kazem sta sam ja naucila iz ovoga.

 Podsjetila sam se da koliko god se brinula to ne moze sprijeciti da se nesto desi. To nece pomoci da uspostavim kontrolu nad buducnosti i nad dogadjajima u buducnosti. Apsolutnu kontrolu ionako ne mogu imati, niti biti 100 %  sigurna da ce se nesto desiti  ili da se nece desiti. To sto ce se desiti ne zavisi samo od mene, vec od nebrojeno puno drugih okolnosti kojih nismo a ni ne trebamo biti svjesni.  Zato mi je najbolje da odustanem od briga.   

U svakom slucaju ja sam bez ikakvih problema doletjela i leticu opet i opet, vjerovatno sa malo straha ali bez panike.

Sretan i vama put ako putujete avionom ili nekim drugim prevoznim sredstvom.

     ...............................................................................................................................................................

e-mail: moja_saveta@yahoo.com

skype: doktor SOS

www.facebook.com/Moja.Saveta

...................................................................................................................................................................